Leti, leti Montellin Milan! Aeroplanino donio Rossonerima 127.000.000 eura i vratio im dostojanstvo

Autor: Mozzartsport

San Siro je opet tvrđava, navijači se vraćaju na tribine, a Berluskonijev san o mladom i italijanskom Milanu nije više utopija

Milan daje znake života posle tri sezone ispod svakog nivoa u kojima je završavao na sedmom, osmom i devetom mestu na kraju šampionata, što je bilo ispod svakog renomea sedmostrukog šampiona Evrope. Ništa, međutim, nije obećavalo minulog leta da će tako biti, pogotovo ne kada je usledila još jedna promena trenera, još jedan mršav prelazni rok, neke ishitrene odluke i nova papazjanija oko prodaje kluba inostranim vlasnicima.

Ali taj i takav Milan u aktuelnoj sezoni jedno je od najprijatnijih iznenađenja. Vinćenco Montela je uradio prilično dobar posao od dolaska. Konkretno, još nije napravio ništa veliko, ali na dobrom je putu da to uradi. Pomak je očigledan.

To radi kao trener sa najmanjom finansijskom podrškom u poslednje tri decenije u Milanu, što govori da i te kako ima do trenera i da Sedorf, Inzagi i Mihajlović nisu bili nevini u Milanovim posrtanjima prethodne tri godine. Svi su imali veću finansijsku podršku od Montele čija ekipa beleži rezultate iznad očekivanja. A vrednost ekipa konačno raste. Otkako su Ibrahimović i Tijago Silva napustili klub, Milan nije imao ovakav trend rasta u kvalitetu i vrednosti igračkog kadra. Iako je uprava kluba letos malo toga uradila da Monteli obezbedi minimum neophodnih pojačanja. Novajlije poput Lapadule, Sose, Pašalića, Fernandeza ili Gustava Gomeza niti su garant nekog napretka, niti kod Montele imaju ozbiljniju ulogu. Donekle je izuzetak Gomez koji ima pristojnu minutažu.

Rimska Republika danas se bavila procvatom Milana pod Montelinom komandom. Popualrni Arepolanino je u nekoj meri ostavario Beluskonijev san da Milanovu igru nose mlađi igrači i da to budu Italijani. Klinci poput Donarume, Lokatelija ili Kalabrije neka su vrsta garancije da je Milan dobio nosioce igre za naredne godine.

Republika je izračunala da je vrednost igračkog kadra na početku prošle sezone kod Mihajlovića iznosila 188.500.000 evra. Prema računici uglednog rimskog dnevnika, Milanov igrački kadar korišćen u ovoj sezoni (21 igrač) trenutno na tržištu vredi 315.500.000 evra. Što znači da je kapital koji Milan ima u igračkom kadru povećan sa 127.000.000 evropskih novčanica! Dakle, za 67,5 odsto?! To je ono što je Milanu bilo neophodno kako bi posle tri izgubljene godine dobio validan dokaz je na dobrom putu u velikoj rekonstrukciji tima. Treba istaći da u tom uspehu zasluge ima i Siniša Mihajlović koji je lansirao Donarumu, pa i Broki kod kojeg je debitaovao Lokateli, ali najviše je zaslužan Montela kod kojeg su neki mladi i neki ranije otpisani fudbaleri postali nosioci igre i na kolektivnom uspehu dižu svoju cenu na fudbalskom tržištu.

Republika navodi i konkretne primere. Najdrastičniji je upravo supertalentovani Điđo Donaruma. Na početku prošle sezone vredeo je 250.000 evra, u novembru prošle godine mu je cena skočila na 1.500.000, u junu je već stajao 12.000.000 evropskih novčanica, a stručnjaci sada tvrde da je njegova vrednost 40.000.000. A i dalje raste…

Alesio Romanjoli danas vredi 35.000.000 evra, deset miliona više nego u istom periodu pre godinu dana. Kod Montele je procvetao i Mbaje Nijang čija se vrednost udvostručila sa 16.000.000 na 32.000.000 evra i opet ga želi Arsen Venger koji nikad nije prežalio što mu ga je Milan uzeo ispred nosa pre četiri godine. Montelina zasluga je i što se duplirala vrednost španskog ofnazivca Susa sa 10.000.000 na 20.000.000 evra. Inzagi mu je davao šansu na kašičicu, a Mihajlović ga precrtao posle jedne utakmice. Kod Montele jedan je od najboljih i otkrovenje sezone. Mladom Lokateliju cena je skočila sa 1.500.000 na 20.000.000 evra za godinu dana. Još jednom tinejdžeru Davideu Kalabriji je vrednost porasla sa 1.500.000 na 8.000.000 evra. Veliki skok zabeležio je i Džek Bonaventura koji sada vredi 21.000.000, umesto 12.000.000 evra u istom periodu pre godinu dana. Čak je i Karlosu Baki u 30. godini, kada cena igračima obično pada, skočila vrednost za 5.000.000 evra i sada vredi 35.000.000. Zbog toga u Milanu sve ozbiljnije razmišljaju o prodaji Kolumbijca koji nije baš u dobrim odnosima sa Montelom i ima ponude PSŽ-a i Valensije... Juraj Kucka je na početku sezone vredeo 5.000.000 a sada vredi 7.000.000 evra...

Naravno, tu su i oni čija cena je pala jer nisu u prvom planu kod Montele. Ali rezultati daju potpuno pravo maldom treneru za te odluke. Keisuke Honda je vredeo 7.000.000, a sada 5.000.000 evra. Sosi je cena pala sa 8.000.000 na 6.000.000, Luiz Adrijanu sa 8.000.000 na 6.500.000… Milan će Japanca i Brazilca najverovatnije prodati u januaru i zaraditi neki novac. Jedina negativna pojava je Andrea Bertolaći. Vezista kojeg je Milan na početku Mihajlovićevog mandata platio čak 25.000.000 evra i koji u debitantskoj sezoni nije pokazao skoro ništa, a u ovoj je odigrao samo pet minuta. Zbog povreda se pokazuje kao skupocen promašaj Rosonera... Vrednost mu je za dva meseca pala sa 15.000.000 na 11.000.000 evra, a pada i dalje. Montela će morati da pokuša da oživi i njegovu karijeru ukoliko Milan planira da vrati bar deo uloženog novca.

Ali promocija maladih lavova i nekih igrača kojima su karijere bile u velikom padu ne bi imala smisla bez rezultata. Milan od ere Karla Anćelotija nije imao 22 boda posle 11 kola. To je čak i bolji start nego u sezoni 2011/12, kada je Alegri sa Ibrahimovićem i Robinjom osvojio Skudeto. Ako bi Rosoneri nastavili da osvajaju dva boda u proseku, došli bi do granice koja bi im obezbedila plamsan u Ligu šampiona posle četiri godine. Sve to Montela radi sa najmlađim sastavom u Seriji A. Prosek godina Milanove ekipe ove sezone (korišćeni igrači sa makar jednim minutom provedenim na terenu u Seriji A) iznosi 25 godina i 260 dana. Konstatujemo - sve su bliže Berluskonijevom snu o maladom i italijanskom Milanu…

Još jednu lošu tradiciju je uspela da ruši Montelina ekipa. San Siro više nije supermarket iz kojeg svako odnosi bodove kako hoće, već neka vrsta tvrđave kao nekada. Milan ima pet pobeda i jedan poraz na svom terenu gde najveću vrednost ima trijumf nad Juventusom koji se dugo čekao i došao je posle devet vezanih poraza od najvećeg rivala. Jedina mrlja je poraz od Udinezea, ali i on je bio prilično nesrećan i nezaslužen. U tih pet utakmica na svom terenu, Milan je primnio samo jedan gol, a Điđo Donaruma trenutno je rekorder među golmanima u najjačih pet evropskih liga sa pet utakmica na kojima je sačuvao mrežu mirnom.

Sve to su prepoznali i navijači. U prvom meču sezone na svom terenu protiv Udinezea na tribinama se okupilo oko 16.000 navijača sa plaćenim kartama (ne računajući pretplatnike) što je poražavajući podatak za klub veličine poput Milana. Dobri rezultati u nastavku naišli su i na podršku navijača, stadion je protiv Juventusa bio rasprodat posle dugo vremena, a nedavno je protiv Peskare prodato 22.000 karata (ukupno na tribinama bilo oko 40.000) i publika je bila znatno bučnija i odanija nego na početku sezone kada je prodato tek 12.000 pretplatnih karata, što je najgori bilans u Berluskonijevoj eri. Navijači se, dakle, vraćaju Milanu, a Montelin tim ih je dozvao rezultatima, sve boljom igrom i projektom sa mladim lavovima koji garantuju neke bolje dane i godine za posrnulog velikana.

Sve to je i dobar znak za nove gazde iz Kine koje bi sredinom novembra i zvanično trebalo da preuzmu kontrolni paket akcija u vlasničkoj strukturi. Momenat je prilično dobar i Kinezi dobijaju ono što nisu očekivali kada su pokrenuli priču o kupovini kluba. Plan je bio da rezultati dođu posle nekoliko sezona ulaganja, a sada im se javlja situacija da bi već u prvoj sezoni mogli da dođu do Lige šampiona, što bi finansijski bio ogroman vetar u leđa za Milan. Pa ako bi još nove gazde taj vetar u leđa pojačale nekom finansijskom injekcijom za pojačanja u januaru, Milan bi uskoro opet mogao da zauzme mesto u vrhu italijanskog i evropskog fudbala. Naravno, velikom zaslugom Vinćenca Montele koji je vratio identitet i dostojanstvo sedmostrukom šampionu Evrope...